Predmet:
budućnost mladih
Rešenje:
Podrška
Centar za socijalno
preventivne aktivnosti - GRiG

Kako izgleda tuga?

Kako izgleda strah, ljutnja, stid? Kako izgleda tužna osoba, osoba koja nosi neku bol, gubitak, koja je besna ili uplašena?
Da li uopšte razmišljamo o svojim i tuđim borbama i problemima ili nam to pojačava neku od pobrojanih emocija?
Da li je osoba koja je suočena sa izazovima koji utiču na njeno mentalno zdravlje problem - svojoj porodici, društvu, školi, na poslu?

Da li se možda vi sami osećate kao problem?

Ja nisam svoj problem

Što se duže vrtimo u svom problemu, što manje podrške okruženja imamo, počinjemo da se osećamo kao da smo mi sami problem, kao da je on deo našeg identiteta koji nikada neće ni nestati.

Imamo naviku da ljudima lepimo etikete ne razmišljajući šta se nalazi ispod površine. A istina je da se svako od nas suočava sa različitim izazovima i problemima u različitim životnim fazama.

Ova kampanja ima za cilj upravo da nas podseti da mi nismo naš problem, da niko sam po sebi nije problem, već da su problemi deo našeg odrastanja i života. Niko od nas nije rođen sa predispozicijama da bude “problematičan”, ali nismo ni rođeni sa imunitetom na probleme. Ono što nam je potrebno jeste šansa, mogućnost da kada se problem pojavi imamo dovoljno podrške i snage da tražimo rešenje.

Ovom kampanjom želimo da naglasimo ono očigledno – ZDRAVLJE NAŠE DUŠE I GLAVE JE PODJEDNAKO VAŽNO KAO I NAŠE TELESNO ZDRAVLJE. I ne, problem nije rezervisan za slabe, osetljive, ali hajde da uvažimo da ima onih kojima je podrška manje dostupna. Ovde želimo da se posebno osvrnemo i na decu i mlade koji imaju veće izazove, koji su odrastali bez porodica, koji su imali susret i sa zakonom, koji se zbog raznih drugih izazova nalaze na margini društva.

Ja nisam svoj problem

Deca u sukobu sa zakonom nisu „mali monstrumi, krimosi, klošari, huligani ili pajdomani“. To su deca koja ne mogu ili ne znaju da svoje unutrašnje izazove, problem u porodici, odnose sa vršnjacima iskažu na drugi način osim ponašanjem koje je ugrožavajuće za njih, okruženje, te i kažnjivo zakonom. Ukoliko ih obeležimo kao problem, tako ih tretiramo, šta mislite koliko vremena prođe pre nego što oni počinju sami da veruju u to i dublje ulaze u problem?

Svako od nas ima pravo na grešku? Setite se da li ste vi kao tinejdžer uradili nešto zbog čega ste mogli da budete privedeni, “kažnjeni”, posmatrani kao problem?
Deca sa problemima u ponašanju, ne zaslužuju ništa manje podrške od druge dece. Umesto upiranja prsta, bolje je da se zapitamo šta je ovom detetu ili mladoj osobi okidač u okruženju toliko veliki da ide protiv sebe i sveta?

Samostalan, a ne sam

Deca i mladi koji odrastaju bez adekvatnog roditeljskog staranja su u našem društvu prikazani kroz dve krajnosti – ili kao “bespomoćni siročići” ili kao “večito problematični klinci”. Istina nije ni jedno ni drugo.

Da, to jesu deca koja su uskraćena za jednu od najvažnijih stvari u životu. Da, jeste jako teško odrastati sa osećajem da si odbačen od onih koji bi trebalo da te vole najviše. I mada ove dve krajnosti nisu tačne, istina je da baš zbog tih predrasuda oni ostaju izolovani kada im je pomoć najpotrebnija, a to je kada se konačno osamostaljuju i izlaze iz domova ili hraniteljskih porodica. Njima je potrebna konstanta podrška od najranijeg uzrasta kako bi zacelili svoje najdublje rane, kako bi prolazili izazove odrastanja, uklapanja u društvo što zdravije i kako ne bi, kada dodje trenutak da samostalno zakorače u život, imali doživljaj da su sami.

Poruka za one koji odrastaju

Doba odrastanja je vrlo uzbudljivo. Otkrivamo svet, upoznajemo dosta novih ljudi, izlazimo sve više, sve više odluka donosimo sami, nekad se osećamo kao da je ceo svet naš. Sa druge strane, zbunjeni smo, svašta nešto nam smeta, kao da nas niko ne razume, ne samo roditelji nego i u društvu. Brinemo kako da postanemo i ostanemo cool, da se ne vide naše slabosti, a nekad kao da ih ima i previše. Dosta zadataka i očekivanja je pred nama, a mi bismo da blejimo, da nas drugi ostave na miru, a opet ništa da ne propustimo.
Kada imamo problem ne znamo baš ni sa kim bismo mogli da popričamo osim sa nekim dobrim drugom ili drugaricom. Kada se upletemo u problem ne znamo baš uvek da se izvučemo, šta više, nekada se još više zaglavimo, pa povučemo neke rizične poteze nekada iz inata, nekada jer stvarno ne znamo drugačije. Imamo pritisak da budemo najbolji ili teret da smo uvek najgori od svih.
I kome da se obratimo za pomoć kada nas je često blam ako bi drugi saznali. Blam nas je sebi da priznamo da nam treba pomoć.
Mi smo ovde da te podržimo da pričaš o svemu što te muči. Svako od nas ima neki problem. Nekada je dovoljno samo malo vetra u leđa, nekada nam je potrebno mnogo više od toga.

Poruka za odrasle

Složićemo se verovatno da živeti u današnje vreme, kada smo svi užurbani, kada je sve praćeno neizvesnošću nije lako. Toliko toga treba da postignemo, obaveze, posao, porodica. Strah nas je da nešto ne propustimo, komuniciramo često sa najbližima onako “usput” i grize nas savest zbog toga. Nekada je lakše kada znamo da nismo jedini koji prolaze kroz određenu vrstu problema, a nekada smo ljuti na nepravdu, na sebe jer nismo dovoljno dobri ni na jednom frontu. Ne stižemo da se bavimo sobom, zapravo imamo utisak da nemamo taj luksuz. Nemamo snage ni da se bavimo našom decom koju često ne prepoznajemo, naročito kada govorimo o tinejdžerima. Kao da smo izgubili kontrolu i bilo kakvu moć da utičemo na poboljšanje, a ne znamo kome da se obratimo.

Neki savetodavni razgovor sa psihologom ili psihoterapeutom nam deluje kao izdvajanje vremena koje već nemamo, finansijski nam nije proritet jer nam deluje kao neki luksuz.

Ako se pronalazite u ovome, ili želite da podržite one koji su pod pojačanim stresom, u problemima, ova kampanja je savršen način. Hajde da udruženim snagama idemo ka tome da je u redu govoriti o svojim problemima, izazovima, da mentalno zdravlje nije tabu tema, nego normalna potreba svakog od nas. Od mlađeg uzrasta do odraslog doba. Hajde da i naša deca i mi imamo priliku da unapredimo kvalitet života i time što ćemo imati dostupnu podršku profesionalaca. Da ona više ne bude luksuz i stvar prestiža, već usluga dostupna za svakoga.

Ja nisam svoj problem

Deca u sukobu sa zakonom nisu „mali monstrumi, krimosi, klošari, huligani ili pajdomani“. To su deca koja ne mogu ili ne znaju da svoje unutrašnje izazove, problem u porodici, odnose sa vršnjacima iskažu na drugi način osim ponašanjem koje je ugrožavajuće za njih, okruženje, te i kažnjivo zakonom. Ukoliko ih obeležimo kao problem, tako ih tretiramo, šta mislite koliko vremena prođe pre nego što oni počinju sami da veruju u to i dublje ulaze u problem?

Kako možete da pomognete?

  • - zajedno sa nama širite svest o značaju psihološke podrške i izazovima odrastanja
  • - delite sa svojim prijateljima na društvenim mrežama postove na ovu temu
  • - pomozite onima koji donose odluke daprepoznaju važnost razvijanja ovog tipa podrške pojednicima i porodicama
  • - ako ste baš vi ti koji donose odluku, drago nam je što ovo čitate i dobrodošli u tim onih koji žele da podrže odrastanje!

Više o kampanji, kao i o aktivnostima Centra GRiG možete videti na našiem veb- sajtu i društvenim mrežama gde nam možete i pisati vaše sugestije, predloge, brige.

POSETI SAJT

Poveži se s nama